Jesenje boje

Jesen je u ponom zamahu, pa smo skoknuli do botaničke bašte u obližnim brdima da uživamo u vatrometu boja. Nažalost, malo smo zakasnili, ali je i dalje bilo lepo.

Uskrs i Kambodžanska Nova Godina

Ove godine su Kambodžanska Nova Godina i Pravoslavni Uskrs pali istog dana. Takođe su ovog vikenda pustili u promet i ovu reklamu sa našim "dragim liderima" - Pol Potom i Miloševićem:

Zmajevi - 2012.

Nakon vetrovitog Velikog Petka, opet smo se bacili na vetrovito vreme - da gledamo zmajeve (mada su vetar promaja i Turci stari neprijatelji srpskog naroda). Oni su bili spektakularniji nego kad sam ih gledao pre dobrih 6-7 godina. Bio je jedan na početku koji se okretao kao propeler, ali su ga spustili pre nego što sam krenuo da snimam filmiće.

Sem izložbe zmajeva imali su i borbu zmajeva kao u "Trkaču Zmajeva". Trajala je kaće nego što smo očekivali, ali je bila interesantna.

Dobre Vibracije

 

 Dok smo čekali tramvaj, nekoliko ljudi se postrojilo sa transparentima, ali ne onim na koje smo navikli. Umesto pobune i protesta, oni su širili pozitivizam vozačima i drugim prolaznicima, dok se nisu premestili na drugu lokaciju. Nemam pojma ni ko su ni šta su - nisu reklamirali nikakvu firmu, proizvod, niti crkvu. Ja sam ih nazvao "Pirosi" - ko se seća starih reklama skontaće da je Pirosi bio "Pokret Optimizma".

Šta reći sem: čudno, a lepo.

Ruski Festival

 

Za Uskrs smo posetili Ruski Dom sa vašarom i predstavama. To je bio jedan čudan povratak u prošlost. Sve je izgledalo nekako komunistički i predstava i garderoba, čak i devojčice sa kikicama i mašnicama, dok je ikonografija bila vrlo religiozna i povezana sa ruskom carskom porodicom. Onda sam skontao da ono što smo mi zvali social-realističkom modom u stvari je bio ruski kulturni imperializam, a ne socijalna revolucija...

U svakom slučaju, mada ručak i nije bio najbolji (na pijaci imamo bolju rusku hranu koju prodaju Kinezi), torte su im bile fantastične. Jedva čekamo proslavu naredne godine. Moraćemo da kupimo celu tortu - toliko su dobre.

Slike za po zidu

Nakon nekoliko meseci preganjanja, konačno smo odabrali nekoliko slika sa naših putovanja da uramimo i okačimo u hodniku. Malo su i photošopovane za umetnički užitak. Uglavnom sa svake destinacije smo uradili sliku ili dve, ili zbog predela, ili zbog uspomena, ili što scena oslikava destinaciju (kao ovce na Novom Zelandu). Nadam se da će vam se svideti.

Koncert Lenija Kravica, Krenberiza i Vulfmadera

Koncert Mr Cool, Lenija Kravica, je bio fenomenalan. Vrlo impresivan, kao što smo i očekivali. U poslednjih par godina smo gledali Stinga (sa simfonijskim orkestrom), Polis, Fergi, Džo Kokera, Džimija Barnsa, Stivi Vondera, Šer, Džemirokvaj, Ket Empajr i mnogo drugih izvođača na festivalima poput VomAdelejd, ali Leni je imao ubedljivo najspekakulranije produkciju. Mada, bi izgledao fenomenalno i bez video efekata. Imao je strava energiju i zvučao je fenomenalno. Čak i na našem filmiću zvuči odlično, za razliku od predgrupa.

 

Predgrupe su svakako vredne pomena. Krenberizi i dalje izdaju nove albume i solidne su im pesme, ali i dalje uglavnom žive od Zombija i stare slave. Vulfmader su bili baš jaki , poput Led Cepelina, a naši bi rekli "Dugmića". Ne znam da li su popularni u Srbiji, ali su im pesme bile i u nekoliko holivudskih hitova (npr. "Mamurluk". Oni su svi zvučali izvanredno uživo, ali ih moj filmić ne oslikava u pravom svetlu.
Ovako je koncert izgledao srećnicima u prvom redu. Mi smo bili malo dalje.

Zlatna Groznica u Balaratu

Ovde je Sveti Patrik veliki (irski) praznik, a mi smo ga proslavili u stilu. Prvo smo otišli u postojbinu zlatne groznice u Australiji - Balarat, gde su kreirali celo rudarsko mesto iz sredine 19. veka. Zlatna groznica je krenula sredinom 19. veka, tako da su imali migranata iz celog sveta, pa čak i Kineza. Azijati nisu mogli da migriraju u Australiju sve do 70-tih godina 20. veka, sem za vreme zlatne groznice i za ronjenje za biserima. Tu je takodje nastala i prva (i jedina) oružana pobuna u Australiji protiv gramzive vlasti i velikih poreza koja se i danas proslavlja - Eureka Barikada (Eureka Stockade). Kako su nam ispričali, svi su im policajci otišli da traze zlato. Kako nisu mogli nikog da zaposle da bude policija na tom područiju, neko se "dosetio" da uzmu robijaše iz Tasmanije i daju im da budu pet godina policajci u zamenu za slobodu. Lako je zamisliti na šta liči pravda kad kriminalci sprovode zakon (doduše, ovo i nije toliko čudno u Srbiji). Zvanično im je misija bila da kažnjavaju rudare koji nisu platili dozvolu za kopanje, ali su naplaćivali mnogo veće kazne za prodaju alkohola, koja je bila ilegalna. Bukvalno bi jednom mesečno uhapsili prodavca pića i okačili ga na drvo, dok rudari ne skupe 50 funti da plate kaznu (poređenja radi, dozvola za kopanje je bila jednu funtu i to je bilo mnogo para, a kazna za kopanje bez dozvole je bila pet funti). Policajci su imali kubure, koje su bile izuzetno neprecizne. Ako pucaju u tebe, najbolje je da budeš miran, jer je veća šansa da gađa u okolinu, nego pravo. U opremi su imali i tri veličine lisica: za decu, žene i muškarce. Međutim, uglavnom su nosili one za žene. Kad uhapse decu čija je šaka premala za lisice, oni bi im prebili ruku pendrekom da otekne, pa da ne mogu da pobegnu. Ako je mušarčeva ruka predebela, oni bi je polomili pendrekom, da može da stane. O redu i zakonu, ti robijaši-policajci nisu ni brinuli. Kažu da su hapsili decu bogatijih rudara, i naplaćivali silne kazne, uopste su oveli strahovladu. Nije ni chudo što se narod pobunio. Takodje smo videli kako prečišćavaju zlato živom (jer ona skuplja svo zlato, a kasnije lako isparava) i istopili su zlatnu polugu od 3kg pred nama (vrednu preko 120 hiljada evra). Videli smo i razne zanate - od svećara, limara (kako prave činije), do specijaliste za točkove za kočije, koji su jako komplikovani da se naprave, ali zato traju od 30-50 godina. Bili smo i u rudniku i uopste bash je bio fini provod.

Nakon toga smo otišli do Melburna na koncert Leni Kravica, Krenberiza i Vulfmader. Video sve kazuje - fenomenalan provod i vreme. Zbog koncerta nismo mogli da pogledamo večernju predstavu u toj pobuni. Umesto našeg snimka, evo reklamnog filimića:

Informacija - Mark Votson, Frindž

Ove godine smo zatajili sa Frindž festivalom. Po svemu sudeći, ovo je jedina predstava koju ćemo videti sem parade. Komičar je bio prilično dobar. Jedan od onih koji kreira atmosferu gde se sit ismeješ, ali posle ne možeš da prepričaš nijedan vic. Kun je prilično u poslu, a čeka nas i put u Melburn, tako da ćemo verovatno morati da sačekamo narednu godinu za kulturno "uzdizanje".

Zološki Vrt

Nakon nekih pet godina, ponovo sam posetio naš zoološki vrt, koji ovog puta ima pande - jedine na južnoj hemisferi. Ovo mi je bila treća poseta i nadam se i ne i poslednja, jer su pande doveli ceo vrt na ivicu bankrotsva. Ovo je najveći zoo vrt u Australiji, ali je i dalje prilično interesantan, sa dosta zelenila.

Adelaide Frindž Festival

Na domaku smo ludog marta (Mad March). Nakon posla sam se uputio na večeru sa društvom i morao sam da idem na drugi kraj grada da bih prešao ulicu koja je bila blokirana zbog karnevala.

Večeras smo imali paradu povodom otvaranja Fringe festivala u Adelaidi. Ovo je drugi najveći festival te vrste na svetu, nakon Edimburškog. Frindž festival znači da svako može da nastupi - nema selekcije. Plati se taksa, nadje se pozornica (u kafani, crkvi, gde već ima mesta) i može da se nastupa. Svake godine ovde dože gomila lovaca na talente iz Las Vegasa i Los Anđelesa da pronađu izvošače za njihove kockarnice, krstareće brodove i restorane. Mi smo sada pomalo prezadićeni od tolikih predstava, ali ćemo pogledati barem par predstava.

 

Uživanje Petkom

 

Nakon naporne nedelje, imali smo fino veče u bašti konferencijskog centra u Adelaidi. A nakon toga večerinka.

Zapadna Plaža

Leto nam je bilo hladnije nego uobičajeno, ali sam ipak ugrabio jedno tri ture kupanja. Ovo je predivan zalazak Sunca, mada ga slika baš ne dočarava u svoj lepoti. Zbog oblaka, izgledao je baš dramatično.
Ovo je naša regularna plaša, nekih 10 minuta vožnje od kuće. Skroz je po meri, bez mnogo talasa, bez prevelike gužve i blizu. Uostalom, tu sam nekad živeo.

Kupine

 

Bivši kolega s posla ima veliko imanje u nedođiji koje je svo obraslo kupinama. On nas je pozvao da ih naberemo. Tek kad čovek krene da ih bere, onda ume da ceni zašto su skupe i malo ih ima. Mi smo na kraju bili svi u trnju, poderani i umazani, za par kila kupina. Uprkos tome bilo je vrlo lepo, a kupine su preslatke i garantovano čiste jer smo se vozila pola sata zemljanim putem, pa onda hodali još pola sata kroz šumu da bismo došli do njih. Ekološki. Doduše, ovo nam je bila poslednja šansa jer će da ih se reši, pa onda da počne da gradi kuću.

Rođendanski burek

Nakon deset godina potrage za dobrim burekom konačno smo ga našli u Adelaidi. Kun me je odvela na rođendanski doručak (jer smo uzeli slobodan dan). Atmosfera je prava bratstvo i jedinstvo. Plakat grupe Sinovi Manjače, a gospođa je jedan pokupila rođendansku tortu sa grbom Dinamo Zagreb. Enterijer, kao iz osamdesetih - sa lamperijama. Ali ja zato i ukus bureka autentičan.
Nakon toga smo otišli na kolače u moju omiljenu poslastičarnicu - Murati. Šta čovek više da poželi...